Београд, 16. јула 2010. Уколико би сутра био расписан референдум са питањем "Да ли подржавате чланство Србије у Европској унији (ЕУ)?" чак 65 одсто грађана би гласало за улазак, изјавила је директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић, представљајући резултате истраживања јавног мњења које је спроведено од 18. до 25. јуна на узорку од 1.094 испитаника. "Истраживањем се показало да је већина грађана за улазак Србије у ЕУ", рекла је она, додајући да се бележе већи скокови кад год ЕУ да неки позитиван сигнал. "Колико год да та подршка варира, у зависности од околности, она никада не пада испод нивоа од 60 одсто, што представља један солидан резервоар подршке кретању у правцу европских интеграција", изјавила је Делевић. Према њеним речима, у односу на децембар прошле године када је 31 одсто грађана сматрало да ће Србија током 2011. године постати кандидат за чланство у ЕУ, ново истраживање показује да чак 46 одсто грађана мисли да ће се то десити наредне године.
Истраживање показује да ЕУ за грађане Србије представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање, али и могућност да путују где год желе у оквиру ЕУ. У односу на претходно истраживање када се 44 одсто грађана осећало Европљанима, сада тај проценат износи 39 одсто, 34 одсто се тако не осећа, а 27 одсто је неодлучно. Милица Делевић је рекла и да грађани сматрају да се данас спорије крећемо ка ЕУ, него што бисмо то желели. "У односу на мај прошле године када је 50 посто грађана сматрало да политика сталног условљавања и уцена коју ЕУ примењује према Србији, условљава наше чланство, данас се тај број смањио за седам процената", истакла је она. Директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције је изјавила да су испитаници навели сарадњу са Хагом, Косово, реформе судства, као неке од услова за кандидатуру Србије за ЕУ. На питање "Да је Србија већ постала чланица ЕУ, да ли бисмо економску кризу пребродили лакше?", већина грађана, 47 одсто, сматра да би нам било исто, 17 одсто сматра да би смо лакше поднели кризу, а супротно мисли 15 одсто испитаних. "Велика већина грађана, чак 81 одсто, оценила је добијање 'беле шенгенске листе' као значајно за Србију, 12 одсто не, а неодлучно је седам одсто грађана", навела је Милица Делевић.
Србија испунила 73 одсто Националног програма за интеграције
Србија је испунила 73 одсто Националног програма за интеграцију земље у Европску унију (НПИ) у другом тромесечју ове године, а највише успеха на путу ка евроинтеграцијама имала су министарства финансија, економије и регионалног развоја, као и Министарство за науку и технолошки развој, показао је Извештај о спровођењу измењеног и допуњеног НПИ-а.
Како је наведено у саопштењу Канцеларије за европске интеграције Владе Србије, у извештају стоји да су од 73 планирана прописа за усвајање донета 53, да је влада у периоду од априла до јуна ове године од планираних десет утврдила предлоге четири закона чиме је свој план испунила са 40 процената.
Главни разлог за висок степен успешности спровођења програма за интеграцију јесте чињеница да су министарства у том тромесечју донела 20 прописа заосталих из ранијих периода, наведено је у саопштењу.
У извештају, који је сачинила Канцеларија за европске интеграције, а јуче усвојила Влада Србије, наводи се и да је републички парламент усвојио 11 закона, те да се од закона обухваћених националним програмом у скупштинској процедури налази њих пет.
То су измене и допуне Закона о доборовољним пензијским фондовима и пензијским плановима и Закона о платама у државним органима и јавним службама, Предлог закона о акредитацији, Предлог закона о трговини и Предлог закона о примени Конвенције о забрани усавршавања, производње и нагомилавања биолошког и токсичног оружја и о њиховом уништавању.
Када је реч о подзаконским актима, влада је од планираних 12 усвојила четири прописа, док су министарства од планираних 51 донела седам подзаконских аката, односно испунила 14 одсто плана.
Уколико се само посматрају обавезе владе у погледу утврђивања предлога закона и усвајања подзаконских аката за период од априла до јуна, статистика показује да је влада остварила 21 одсто плана, будући да је од планираних 73 усвојено 15 прописа.
У протеклом периоду најоптерећенија бројем обавеза била су министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, финансија и животне средине и просторног планирања.
Уколико се узму у обзир прописи планирани за усвајање у периоду од јула 2008. до јуна ове године, национални програм је испуњен 75 одсто, јер је од планираних 537 усвојено 404 прописа.
Од планираних 157 закона усвојено је 134 или 85 одсто, наводи се у саопштењу и додаје да је од планираних 380 подзаконских аката усвојено 271, односно 71 одсто. (Извор: ФоНет, Танјуг) |