Demokratska stranka - Skupština Srbije završila rad usvajanjem 18 zakonskih predloga

Skupština Srbije završila rad usvajanjem 18 zakonskih predloga

Beograd, 28. jula 2010.

Glasanjem o tačkama četvrte i pete vanredne sednice Skupštine Srbije, na kojima je Dejan Šoškić izabran za novog guvernera NBS, usvojen novi Poslovnik o radu parlamenta i još 16 drugih zakonskih predloga, poslanici su završili tekuće zasedanje, a rad će nastaviti u septembru, posle letnje pauze.

Parlamentarci su izabrali i zamenika generalnog sekretara Skupštine Srbije i tu funkciju obavljaće Mladen Mladenović.

Usvojene su izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koje predviđaju da se u određenim slučajevima zatvorska kazna za pojedine prekršaje zameni novčanom kaznom u vrednosti do 150.000 dinara.

Poslanici su izglasali i Zakon o trgovini, potvrdili šest međunarodnih sporazuma i ugovora iz oblasti finansija, među kojima i sporazum između srpske i ruske vlade o odobrenju kredita Srbiji u iznosu od 200 miliona dolara.

Izborom Predraga Dimitrijevića za člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta, završeno je četvrto vanredno zasedanje a potom su usvojene i četiri odluke koje su bile na dnevnom redu pete vanredne sednice.

Reč je o izboru 26 sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti, po predlogu Visokog saveta sudstva, i 20 zamenika javih tužioca, koje je parlamentu predložilo Državno veće tužilaca, kao i izboru Boška Živkovića za predsednika Saveta guvernera NBS i Mladenovića za zamenika generalnog sekretara Skupštine.

Dejan Šoškić novi guverner Narodne banke Srbije

Skupština Srbije izabrala je Dejana Šoškića za novog guvernera Narodne banke Srbije (NBS) na mandat od šest godina, a za njegov izbor glasalo je svih 129 prisutnih poslanika.

Parlament je prethodno usvojio odluku o prestanku fukcije Radovana Jelašića koji je 23. marta 2010. podneo ostavku na mesto guvernera NBS iz, kako je naveo, ličnih razloga.

Dejana Šoškića je za mesto guvernera predložio predsednik Srbije Boris Tadić.

Dejan Šoškić je rođen u Beogradu 1967. godine. Diplomirao je 1989, magistrirao 1993. i doktorirao 1999. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Predavao je u SAD na osnovnim i diplomskim studijama: Finansijska tržišta i institucije, Finansijski menadžment i Međunarodni biznis i ekonomija na Univerzitetu Nebraska, Omaha.

Tokom 2002. godine bio je gostujući predavač na univerzitetima Nju Hejven, Roud Ajlend i Berkli, SAD.

Na specijalizaciji iz oblasti finansijskih tržišta na univerzitetima bio je u SAD tri puta (1994, 1998, 2002) i u Centralnoj banci Švajcarske (2001).

Bio je Fulbrajtov stipendista. Član je Predsedništva Naučnog društva ekonomista.

Dejan Šoškić je bio specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci Jugoslavije (kraj 2000-2002), savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja Evropske unije (2002-2003), član Saveta NBS (2003-2004).

Autor je knjige "Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi" i koautor knjiga "Finansijska tržišta i institucije", "Ekonomska statistika" i "Berzanski pojmovnik".

Objavio je više od 40 članaka i referata iz oblasti finansijskih tržišta i institucija i tranzicije u Srbiji.

Izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje daju mogućnost da funkcioner može da obavlja više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, bez saglasnosti Agencije, dok je za sve ostale funkcije neophodna njena saglasnost.

Usvojene izmene Zakona predviđaju da je funkcioner koji se 1. januara ove godine zatekao na više funkcija, a nije se do 1. aprila opredelio koju će nastaviti da obavlja, dužan najkasnije do 1. septembra da obavesti Agenciju koje sve funkcije, poslove ili delatnosti obavlja.

Prema donetim izmenama, organ koji je funkcionera izabrao, imenovao ili postavio na kasniju funkciju ima obavezu da donese odluku o prestanku te funkcije u roku od tri dana od dana prijema odluke Agencije kojom je utvrđeno da je izbor, imenovanje ili postavljenje funkcionera izvršeno suprotno odredbama zakona.

Funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost dok je na funkciji koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.

Ukoliko Agencija utvrdi da sukob interesa postoji, određuje rok u kome je funkcioner dužan da prestane da obavlja posao, odnosno delatnost, a ako funkcioner ne postupi po odluci u predviđenom roku, Agencija će sprovesti postupak za utvrđivanje povrede zakona.

Ukoliko Agencija ne obavesti funkcionera da postoji sukob interesa u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, smatra se da funkcioner može da nastavi obavljanje poslova ili delatnosti.

S obzirom da ima mnogo funkcionera na koje se zakon primenjuje, daje se mogućnost direktoru Agencije da za pojedine kategorije funkcionera opštim aktom utvrdi druge javne funkcije koje ovi funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije.

Novina je i proširenje kruga funkcionera na koje se zakon primenjuje, tako što se pojmovi "funkcioner" i "javna funkcija" odnose na lica i javne funkcije u organima privrednih društava čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, budući da mogu da budu osnivači, odnosno članovi privrednih društava, a ne samo javnih preduzeća i javnih službi.

Poslanici su usvojili amandman samostalnog poslanika Vladana Batića kojim se omogućuje da funkcioner može da nastavlja obavljanje jedne javne funkcije, a uz nju i funkcije na koju je izabran neposredno od građana, kao i javne funkcije koju je zakonom i drugim propisom obavezan da obavlja.

Novi poslovnik o radu Skupštine Srbije

Skupština Srbije usvojila je novi poslovnik kojim je pored ostalog predviđeno smanjenje broja radnih tela sa 30 na 19, a postojeći odbori će rad nastaviti do konstituisanja novog saziva skupštine.

U novom poslovniku, koji je skupština usvojila na zahtev grupe 122 poslanika, novina je i da predsednik najvišeg zakonodavnog tela nakon rasprave o predlogu zakona može da odredi dan za glasanje za taj predlog.

Novi poslovnik predviđa da odbori imaju po 17 članova, izuzev Odbora za kontrolu službi bezbednosti u kome će sedeti devet poslanika, a mnogi postojeći odbori novim poslovnikom su spojeni.

Tako su, na primer, postojeći odbori za prosvetu i nauku i tehnološki razvoj sada spojeni u jedan, a umesto Administrativnog odbora nakon konstituisanja skupštine u novom sazivu postojaće Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Poslovnik predviđa i formiranje Odbora za prava deteta kao posebnog stalnog radnog tela na čijem čelu će biti predsednik Skupštine Srbije, koji je do sada funkcionisao kao pododbor.

Sednice republičkog parlamenta uglavnom će se i dalje održavati utorkom, sredom i četvrtkom od 10 do 18 sati sa pauzom od jednog časa, a predsednik skupštine može da odluči da se sednica održi i drugim danima ili da se produži rad parlamenta.

Poslanici će o predlozima zakona i drugim aktima kao i do sada odlučivati u danu za glasanje, a novina je da predsednik skupštine može da odredi da dan za glasanje o predlogu zakona bude odmah po završetku pretresa tog predloga.

Poslovnikom je predviđena mogućnost da rasprave o predlogu akta o potvrđivanju međunarodnog ugovora, manjoj izmeni ili dopuni postojećih zakona kojima se bitno ne menjaju materijalna rešenja, prestanku važenja zakona, usklađivanju zakona Srbije sa propisima Evropske unije ne moraju da traju po pet sati, jer poslanici mogu da predlože skraćenje vremena za raspravu.

I u novom poslovniku poslanici mogu da postave pitanja predstavnicima vlade svakog poslednjeg četvrtka u mesecu na sednici koja je u toku od 16 do 19 sati, a predsednik skupštine na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi s nekom aktuelnom temom.

Kada je reč o kaznenim odredbama, novim poslovnikom nisu predviđene novine, tako da se poslaniku i dalje može izreći opomena ukoliko je prišao govornici bez dozvole predsednika skupštine ili je počeo da govori pre nego što je zatražio i dobio reč, potom kada poslanik i pored upozorenja predsednika parlamenta govori o pitanju koje nije na dnevnom redu ili prekida i ometa govornika u izlaganju.

Mera oduzimanja reči izriče se poslaniku kome su prethodno upućene dve mere opomene, a koji i posle toga narušava red na sednici, a udaljenje sa sednice kao mera izriče se parlamentarcu koji i posle oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ili u slučaju fizičkog napada na drugu osobu.

Predložena novčana kazna za opomenu je 10 odsto od osnovne plate, dok je po starom poslovniku bila 3.000 dinara, za dve opomene u toku iste sednice 20 odsto od plate umesto 8.000 dinara.

Ako je poslaniku oduzeta reč, kazna je u visini 40 odsto osnovne zarade umesto 16.000 dinara, a ukoliko je poslanik udaljen sa sednice, treba da plati iznos u visini polovine osnovne plate, umesto 32.000 koliko je bilo propisano starim poslovnikom.

Novi poslovnik stupiće na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku", osim odredbi koje se odnose na rad odbora, koje će se primenjivati od novog saziva parlamenta.

(Izvor: Tanjug, Beta)

Facebook

Najvažnije

Najnovije

Najčitanije

Najave

PREDSEDNIK

SKUPŠTINA

VLADA

SAMOUPRAVA