Демократска странка - Скупштина Србије завршила рад усвајањем 18 законских предлога

Скупштина Србије завршила рад усвајањем 18 законских предлога

Београд, 28. јула 2010.

Гласањем о тачкама четврте и пете ванредне седнице Скупштине Србије, на којима је Дејан Шошкић изабран за новог гувернера НБС, усвојен нови Пословник о раду парламента и још 16 других законских предлога, посланици су завршили текуће заседање, а рад ће наставити у септембру, после летње паузе.

Парламентарци су изабрали и заменика генералног секретара Скупштине Србије и ту функцију обављаће Младен Младеновић.

Усвојене су измене и допуне Закона о Агенцији за борбу против корупције, измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као и измене и допуне Закона о безбедности саобраћаја на путевима које предвиђају да се у одређеним случајевима затворска казна за поједине прекршаје замени новчаном казном у вредности до 150.000 динара.

Посланици су изгласали и Закон о трговини, потврдили шест међународних споразума и уговора из области финансија, међу којима и споразум између српске и руске владе о одобрењу кредита Србији у износу од 200 милиона долара.

Избором Предрага Димитријевића за члана Високог савета судства из реда професора правног факултета, завршено је четврто ванредно заседање а потом су усвојене и четири одлуке које су биле на дневном реду пете ванредне седнице.

Реч је о избору 26 судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности, по предлогу Високог савета судства, и 20 заменика јавих тужиоца, које је парламенту предложило Државно веће тужилаца, као и избору Бошка Живковића за председника Савета гувернера НБС и Младеновића за заменика генералног секретара Скупштине.

Дејан Шошкић нови гувернер Народне банке Србије

Скупштина Србије изабрала је Дејана Шошкића за новог гувернера Народне банке Србије (НБС) на мандат од шест година, а за његов избор гласало је свих 129 присутних посланика.

Парламент је претходно усвојио одлуку о престанку фукције Радована Јелашића који је 23. марта 2010. поднео оставку на место гувернера НБС из, како је навео, личних разлога.

Дејана Шошкића је за место гувернера предложио председник Србије Борис Тадић.

Дејан Шошкић је рођен у Београду 1967. године. Дипломирао је 1989, магистрирао 1993. и докторирао 1999. године на Економском факултету у Београду.

Предавао је у САД на основним и дипломским студијама: Финансијска тржишта и институције, Финансијски менаџмент и Међународни бизнис и економија на Универзитету Небраска, Омаха.

Током 2002. године био је гостујући предавач на универзитетима Њу Хејвен, Роуд Ајленд и Беркли, САД.

На специјализацији из области финансијских тржишта на универзитетима био је у САД три пута (1994, 1998, 2002) и у Централној банци Швајцарске (2001).

Био је Фулбрајтов стипендиста. Члан је Председништва Научног друштва економиста.

Дејан Шошкић је био специјални саветник за финансијска тржишта у Народној банци Југославије (крај 2000-2002), саветник за економску политику у Саветодавном центру за економска и правна питања Европске уније (2002-2003), члан Савета НБС (2003-2004).

Аутор је књиге "Хартије од вредности: управљање портфолиом и инвестициони фондови" и коаутор књига "Финансијска тржишта и институције", "Економска статистика" и "Берзански појмовник".

Објавио је више од 40 чланака и реферата из области финансијских тржишта и институција и транзиције у Србији.

Измене Закона о Агенцији за борбу против корупције

Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Закона о Агенцији за борбу против корупције које дају могућност да функционер може да обавља више јавних функција на које се бира непосредно од грађана, без сагласности Агенције, док је за све остале функције неопходна њена сагласност.

Усвојене измене Закона предвиђају да је функционер који се 1. јануара ове године затекао на више функција, а није се до 1. априла определио коју ће наставити да обавља, дужан најкасније до 1. септембра да обавести Агенцију које све функције, послове или делатности обавља.

Према донетим изменама, орган који је функционера изабрао, именовао или поставио на каснију функцију има обавезу да донесе одлуку о престанку те функције у року од три дана од дана пријема одлуке Агенције којом је утврђено да је избор, именовање или постављење функционера извршено супротно одредбама закона.

Функционер не може да обавља други посао или делатност док је на функцији која захтева рад са пуним радним временом или стални рад.

Уколико Агенција утврди да сукоб интереса постоји, одређује рок у коме је функционер дужан да престане да обавља посао, односно делатност, а ако функционер не поступи по одлуци у предвиђеном року, Агенција ће спровести поступак за утврђивање повреде закона.

Уколико Агенција не обавести функционера да постоји сукоб интереса у року од 30 дана од дана пријема обавештења, сматра се да функционер може да настави обављање послова или делатности.

С обзиром да има много функционера на које се закон примењује, даје се могућност директору Агенције да за поједине категорије функционера општим актом утврди друге јавне функције које ови функционери могу да обављају без сагласности Агенције.

Новина је и проширење круга функционера на које се закон примењује, тако што се појмови "функционер" и "јавна функција" односе на лица и јавне функције у органима привредних друштава чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, будући да могу да буду оснивачи, односно чланови привредних друштава, а не само јавних предузећа и јавних служби.

Посланици су усвојили амандман самосталног посланика Владана Батића којим се омогућује да функционер може да наставља обављање једне јавне функције, а уз њу и функције на коју је изабран непосредно од грађана, као и јавне функције коју је законом и другим прописом обавезан да обавља.

Нови пословник о раду Скупштине Србије

Скупштина Србије усвојила је нови пословник којим је поред осталог предвиђено смањење броја радних тела са 30 на 19, а постојећи одбори ће рад наставити до конституисања новог сазива скупштине.

У новом пословнику, који је скупштина усвојила на захтев групе 122 посланика, новина је и да председник највишег законодавног тела након расправе о предлогу закона може да одреди дан за гласање за тај предлог.

Нови пословник предвиђа да одбори имају по 17 чланова, изузев Одбора за контролу служби безбедности у коме ће седети девет посланика, а многи постојећи одбори новим пословником су спојени.

Тако су, на пример, постојећи одбори за просвету и науку и технолошки развој сада спојени у један, а уместо Административног одбора након конституисања скупштине у новом сазиву постојаће Одбор за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања.

Пословник предвиђа и формирање Одбора за права детета као посебног сталног радног тела на чијем челу ће бити председник Скупштине Србије, који је до сада функционисао као пододбор.

Седнице републичког парламента углавном ће се и даље одржавати уторком, средом и четвртком од 10 до 18 сати са паузом од једног часа, а председник скупштине може да одлучи да се седница одржи и другим данима или да се продужи рад парламента.

Посланици ће о предлозима закона и другим актима као и до сада одлучивати у дану за гласање, а новина је да председник скупштине може да одреди да дан за гласање о предлогу закона буде одмах по завршетку претреса тог предлога.

Пословником је предвиђена могућност да расправе о предлогу акта о потврђивању међународног уговора, мањој измени или допуни постојећих закона којима се битно не мењају материјална решења, престанку важења закона, усклађивању закона Србије са прописима Европске уније не морају да трају по пет сати, јер посланици могу да предложе скраћење времена за расправу.

И у новом пословнику посланици могу да поставе питања представницима владе сваког последњег четвртка у месецу на седници која је у току од 16 до 19 сати, а председник скупштине на предлог посланичке групе најмање једанпут у току месеца одређује дан када ће поједини министри у влади одговарати на посланичка питања у вези с неком актуелном темом.

Када је реч о казненим одредбама, новим пословником нису предвиђене новине, тако да се посланику и даље може изрећи опомена уколико је пришао говорници без дозволе председника скупштине или је почео да говори пре него што је затражио и добио реч, потом када посланик и поред упозорења председника парламента говори о питању које није на дневном реду или прекида и омета говорника у излагању.

Мера одузимања речи изриче се посланику коме су претходно упућене две мере опомене, а који и после тога нарушава ред на седници, а удаљење са седнице као мера изриче се парламентарцу који и после одузимања речи омета или спречава рад на седници, или у случају физичког напада на другу особу.

Предложена новчана казна за опомену је 10 одсто од основне плате, док је по старом пословнику била 3.000 динара, за две опомене у току исте седнице 20 одсто од плате уместо 8.000 динара.

Ако је посланику одузета реч, казна је у висини 40 одсто основне зараде уместо 16.000 динара, а уколико је посланик удаљен са седнице, треба да плати износ у висини половине основне плате, уместо 32.000 колико је било прописано старим пословником.

Нови пословник ступиће на снагу осмог дана од објављивања у "Службеном гласнику", осим одредби које се односе на рад одбора, које ће се примењивати од новог сазива парламента.

(Извор: Танјуг, Бета)

Facebook

Најважније

Најновије

Најчитаније

Најаве

ПРЕДСЕДНИК

СКУПШТИНА

ВЛАДА

САМОУПРАВА